tuna

Boja leđa je od metaliktamnolave do crne, a sa trbušne strane žute do srebrne. Maksimalnio naraste 240 cm (prosečno 150), a najveća izmerena težina bila je 200 kg. Odlikuje se veoma dugim drugim leđnim i analnim perajem. Prsno peraje je takođe dugo. Životni vek joj je oko 9 godina. Zadržava se na dubinama od 1 do 250 metara, najčešće do 100 metara dubine.

Način života i ishrana

Radi se o izuzetno brzom i proždrljivom predatoru. Hrane se manjim ribama, rakovima i lignjama. Velika tuna ima samo jednog prirodnog neprijatelja, a to je kit ubica. Ova vrsta tune je  toplokrvna riba, što joj omogućava izuzetan rad mišića i postizanje brzina i do 80 km/h. Njeno telo je kruto kad pliva, tako da joj zamasi repa imaju veći efekat pri plivanju. Zbog svog stalnog kretanja troši velike količine kiseonika, tako da zalazi samo u ekološki čista mora. 

Nutritivne vrednosti

Meso tune je vrlo ukusno i nutritivno kvalitetno. Kao namirnica je visoko cenjena. Zahvaljujući tehnologijama pakovanja i distributerima, mogu se nabaviti fileti i odresci u smrznutom obliku.Tunjevina obiluje proteinima. Na 100 g  tunjevine ima oko 24 g proteina. Pored proteina, tunjevina je vrlo bogata mineralima i vitaminima. Jedan komad pečene tunjevine (sirove težine od oko 120 grama) na dnevnoj bazi unosa, od ličan je izvor kompleksa B-vitamina, posebno niacina (vitamin B3), kobalamina (vitamin B12) i piridoksina (vitamin B6), a sadrži u tiamin (vitamin B1) te riboflavin (vitamin B2). Odličan je izvor vitamina D, tačnije zadovoljava oko 23% dnevnih potreba vitamina D.

Od mineral najpre treba istaći selenijum; tunjevina je odličan izvor ovog minerala, zadovoljava čak neverovatnih 223% dnevnog unosa potreba za ovim mineralom. Drugi minerali, čiji je izvor tuna, jesu fosfor, koji zadovoljava oko 55% dnevnih potreba, zatim kalijum (17% dnevnog unosa) i magnezijum (12% dnevnog unosa).